Predstava Ana-Impresije je nonverbalno scensko izvođenje bazirano na pokretu, a kao osnovni materijal korišćen je Dnevnik Ane Frank. Sastoji se od scenskih slika, situacija, koreografija koje su proizašle iz utisaka, koje je knjiga na nas ostavila. Neke scene su preuzete iz same knjige i na scenu su postavljene stvarne situacije, dok se u drugim prikazuju emocije, koje su „stanovnici“ skrovišta mogli da osećaju ili smo mi osećali dok smo čitali Anin dnevnik. Zahvaljujući podatku da je ove godine prošlo devet decenija od rođenja glavne heroine došao sam na ideju da bi trebalo ispričati njenu priču. Vodilo me je uverenje, da njena sudbina ne sme da se zaboravi. Kako smo dublje ulazili u tematiku, sve smo se više divili zrelom razmišljanju i optimizmu (čak i u najgorim vremenima) ove jevrejske devojčice. Aktuelnost ove teme - u doba kad neonacizam i nacionalizam ekstremnih desničara doživljava renesansu, pod maskom lažnog patriotizma i izgovora da je to sve „sloboda govora“, a ne govor mržnje - izuzetno je velika. Ogromna je odgovornost i izazov napraviti ovu predstavu, koja za cilj ima podsećanje na zlo koje se desilo sa ljudima u toku drugog svetskog rata (koju neke arijevske teorije čak i opovrgavaju) i upozorenje na opasnost od ponavljanja istorije.